BUNJEVAČKE NARODNE UMOTVORINE

  

Kratke narodne umotvorine, zrnca su biserja mudrosti svakog naroda i u nji se ubrajaju: poslovice, pitalice, zagonetke, bajalice,zdravice, brzalice... U te kratke forme su utkani vikovi iskustva. Prvi ih je počo, kod Bunjevaca, skupljati Ambrozije Šarčević, dok je zbirku objavijo 1869. (u Subotici), pod nazivom "Zbirka mudrih i poučnih izrekah", sa podnaslovom Za korist bunjevačkog puka. Ova je knjiga iz današnjeg aspekta manje interesantna, jel se u njoj ne nalaze autentične bunjevačke izreke, poslovice... Šarčevićeva nakana je bila da u knjigi pridstavi one izreke koje su u to vrime bile aktuelne i to više od drugi naroda nego od Bunjevaca. Svoju namiru Šarčević je ovim ričima objasnijo: " ... trudim se, nastojim, a trudiću se – ako mi Bog pomogne – i od sada, da moje bunjevačke rodjake, koji su na umnome polju tako daleko zaostali – što je moguće više – unapridim."1   

Bunjevačke narodne poslovice skupljao je i  Blaško Rajić. Skupljenu građu dao je Aleksi Kokiću, da je odnese u Zagreb i prida Antunu Šimčiku. Čiji je zadatak da te umotvorine priredi za izdavanje. Ovaj plan osujetijo je II svitski rat. Tako, da je knjiga izašla, u odnosu na prvobitni plan, puno kasnije. Tačnije, tek je 1964. godine,  pod naslovom "Bunjevačke poslovice Blaška Rajića", u Zagrebu. Izdavač je bila Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti, a knjigu je priredijo, ko što je i obećo Antun Šimčik. No, na žalost to nije bilo za života Blaška Rajića.

U knjižici su zabilužene one poslovice koje su ili bunjevačke, ili su ih oni najrađe koristili. Evo nikoliko primera:

"Bit će svega ko na Božić rokve. To jest neće biti ništa." 2

"Gazda praznih jama. Kad se tko razmeće, a nema ništa. Bunjevci su u stara vremena žito spremali u jame i za bogataša smatrao se onaj koji je imao mnogo velikih jama punih pšenice. – Ovako se spremalo žito prošloga stoljeća, a i za prvoga svjetskog rata  i u Malopoljskoj i Galiciji."3

 

"Ima uši ko fratarske cokule. Kaže se za one koji imaju velike uši."

 

"Išlo je, al mobom. Tj. nije mogao sam svršiti, nego su mu drugimorali pomoći."

 

"Ne bi crna noć na nju pala. Tako je gadna"

"Ko će čitavom svitu napeć kolača? Ne može se svima ugoditi."

 

"Ludom nema suda."

 

"Uh, al si jak ko ren! "

 

"Obisio usne ko žedno magare. Veli se za dijete kad obelji usne ili uzalud plače. Tako i žalosna i za srdita čovjeka."  

 

"Pod tuđim zidom umriti. Znak velika siromaštva."

 

Narodne umotvorine su sigurno oblik narodne književnosti koja se u narodu najduže održala, te se i danas koristi. To potvrđuje i knjiga  "Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca" (1997.Subotica), čiju su građu sakupili Marko Pejić i Grgo Bačlija radeći na "Dijalekatskom rečniku". Građa je naprosto bila isprid nji,  pripoznali su  njevu vridnot i zabilužili je. Tako je bunjevački živalj na teritoriji Subotica- Sombor – Baja, postao bogatiji za još jednu sveobuhvatnu knjigu, nezaboravni narodni izreka, poslovica, zagonetki, pošalica....  oko 2.5000. Nike od izreka su i objašnjene, po sistemu Vuka Karadžića koji je primenijo u svojem Rječniku. Što je osobita vridnost knjige, jel će tako zauvik ostat zapanćeno šta se kad i zašto kazalo.

 

Alaj si urizan ko Vojnić tur. (Uvik je bio pocipan.)5

 

Bili su i oni ispod postelje. (Nikud ne iđu.)

 

Brez glupavi nema ni pametni.

 

Ćuteć baba, vraga nadobila. (Istrajnost i strpljivost donose hasnu.)

 

Dali vitru leđa.

 

Deveti u plugu. (Niko i ništa.)

 

Dobit košar. (Bit odbijen u nikoj ponudi.)

 

Hajku na bataljku. (Lutalica.)

 

Ima više posla neg Rudić s Kunbajom. (Zapletenost i neuputan rad – tada jedini bunjevački spahija, imo je tušta glavobolje i brige sa spahilukom u Kumbaji.)

 

Još je žut oko kljuna. (Mlad, neiskusan.)

 

Luda kuća. (Nesređeno stanje.)

 

Mator sekeš.  (Starac koji traži malado društvo.)

 

Nasiso se ko riđo bare.  (Opijo se.)

 

Ne lipi se to na njeg.  (Nezainteresovan.)

 

Ni u bakać.  (Ne haje.)

 

Sve u šesnajst(Radit štogod zdravo pridano.)

 

Uzo ga na mindrac(Za sve ga okrivljuje.)

 

  

 

Literatura:

 

1. Šarčević, Ambrozije, Zbirka mudrih i poučnih izrekah, Subotica, 1869.

2. Šimčik, Antun, Bunjevačke poslovice Blaška Rajića, JAZU, Zgreb, 1964.

3. Pejić, Marko i Bačlija, Grgo, Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca, Subotica, 1997.

 

1 Šarčević, Ambrozije, Zbirka mudrih i poučnih izrekah, Subotica, 1869. str.1.
2 Šimčik, Antun, Bunjevačke poslovice Blaška Rajića, JAZU, Zgreb, 1964. str. 477.
3 Isto, str. 479.
5 Pejić, Marko i Bačlija, Grgo, Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca,  Subotica, 1997. str. 10.




Autor: mr Suzana Kujundžić-Ostojić